JOURNAL TRANSCRIPT
ПРЕДЛОГ
ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ Члан 1. У Закону о јавној својини („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16-др. закон и 108/16), у члану 8. после рeчи: „пољопривредног земљишта” додају се запета и речи: „водног земљишта”. Члан 2. У члану 13. став 2. после речи: „утврђена законом” додају се речи: „чији је носилац права Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе”. У ставу 3. после речи: „у складу са законом” додају се речи: „ако нешто друго није одређено овим или другим законом”. Додају се ст. 4. и 5, који гласе: „Одредбе овог закона које се односе на прибављање, коришћење и располагање непокретним стварима, односно средствима у јавној својини, сходно се примењују и на прибављање, коришћење и располагање другим имовинским правима, ако овим законом није другачије одређено и уколико је то у складу са општим прописима који уређују прибављање, коришћење и располагање другим имовинским правима. Одредбе овог закона које се односе на поступак давања у закуп и коришћење непокретних ствари у јавној својини сходно се примењују и на поступак уступања искоришћавања других имовинских права, према садржини предвиђеној општим прописима који уређују друга имовинска права.” Члан 3. У члану 16. после става 3. додају се нови ст. 4. и 5, који гласе: „Предмет принудног извршења не могу бити ни удели, односно акције које јавна предузећа и привредна друштва чији је власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе имају у привредним друштвима, осим уколико постоји сагласност Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе на успостављање залоге на тим уделима, односно акцијама. Предмет принудног извршења не могу бити ни покретне и непокретне ствари које користе здравствене установе из Плана мреже здравствених установа.” Досадашњи став 4. постаје став 6. Члан 4. У члану 23. додаје се став 3, који гласи: „Поступак, услови и начин располагања, управљања, начин чувања и преузимања непокретних и покретних ствари, као и других имовинских права, која су у јавнoj својини по основама из става 1. овог члана, ближе се уређује уредбом Владе.” Члан 5. У члану 26. додаје се став 3, који гласи:
2 „Располагањем другим имовинским правима Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у смислу овог закона, сматра се уступање права искоришћавања других имовинских права према садржини одређеној општим прописима који регулишу одговарајућа друга имовинска права.” Члан 6. У члану 27. после става 10. додаје се нови став 11, који гласи: „Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, може одлуком ближе уредити начин, услове и поступак прибављања, располагања и управљања стварима које су у јавној својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно на којима има посебна својинска овлашћења, као и начин, услове и поступак прибављања, располагања и управљања другим имовинским правима у вези са којима има одговарајућа права, у складу са законом и подзаконским актима.” Досадашњи ст. 11. и 12. постају ст. 12. и 13. Члан 7. Члан 35. мења се и гласи: „Члан 35. Услови прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давање у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права према садржини одређеној општим прописима који регулишу поједина друга имовинска права, као и поступци јавног надметања, односно прикупљања писмених понуда, ближе се уређују уредбом Владе.” Члан 8. У називу изнад члана 37. речи: „Републичком јавном правобранилаштву” замењују се речима: „Државном правобранилаштву”. У члану 37. став 1. мења се и гласи: „Уговори о прибављању, отуђењу и размени непокретности у својини Републике Србије, као и уговори о преносу права јавне својине на непокретностима са Републике Србије на друге носиоце права јавне својине, закључују се по претходно прибављеном мишљењу Државног правобранилаштва.” У ставу 2. речи: „Републичко јавно правобранилаштво” замењују се речима: „Државно правобранилаштво”. У ставу 3. речи: „Републичком јавном правобранилаштву” замењују се речима: „Државном правобранилаштву”. Члан 9. У члану 38. став 1. речи: „Републичко јавно правобранилаштво” замењују се речима: „Државно правобранилаштво”, а реч: „односно” замењује се речима: „као и случају”. Члан 10. У члану 45. став 1. мења се и гласи: „Јавно предузеће и друштво капитала чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, које на дан ступања на снагу овог закона има право коришћења на непокретностима
3 у државној својини, односно неограничено право искоришћавања других имовинских права, а које чини део или укупан капитал тих правних лица, стиче право својине на тим непокретностима, односно постаје једини искључиви носилац тих других имовинских права у односу према Републици Србији, аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе, сагласно одредбама чл. 42, 43. и 72. овог закона.” У ставу 2. после речи: „правних лица из става 1. овог члана” додају се запета и речи: „као и на друга имовинска права која су без ограничења пренета на та зависна друштва”. Члан 11. У члану 62. став 1. после речи: „други предмети и дела” додају се запета и речи: „односно друга имовинска права,”. Члан 12. У члану 64. додаје се став 10, који гласи: „Јединствену евиденцију непокретности у јавној својини из става 3. овог члана, Дирекција води као јавну и електронску базу података, осим за непокретности за посебне намене из члана 59. овог закона.” Члан 13. После члана 77. додаје се члан 77а, који гласи: „Члан 77а Надлежни орган за упис права на непокретностима дужан је да по службеној дужности, по сили закона, изврши упис права јавне својине јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. став 5. алинеја 3. овог закона.” Члан 14. У члану 78. став 1. речи: „Републичком јавном правобранилаштву” замењују се речима: „Државном правобранилаштву”. Став 4. мења се и гласи: „Захтев за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. овог закона усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављена потврда Агенције за реституцију да за ту непокретност није поднет захтев за враћање одузете имовине у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС”, бр.72/11, 108/13, 142/14 и 88/15-УС).” Члан 15. У члану 81. додају се ст. 2, 3. и 4. који гласе: „Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе ако: 1) не води евиденцију о стању, вредности и кретању средстава у јавној својине које користе (члан 64. ст. 1, 2, 5. и 9.); 2) у прописаном року не достави Дирекцији податке из евиденције коју воде у циљу вођења јединствене евиденције непокретности у јавној својини (члан 64. ст. 3. и 8.).
4 Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако: 1) не води евиденцију о стању, вредности и кретању средстава у јавној својини које користе (члан 64. став 6.); 2) у прописаном року не достави Дирекцији податке из евиденције коју води у циљу вођења јединствене евиденције непокретности у јавној својини (члан 64. став 7.). За прекршај из става 3. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.” Члан 16. У члану 82a став 2. речи: „31. децембра 2017. године” замењују се речима: „31. децембра 2020. године”. Члан 17. У члану 85. после става 1. додаје се нови став 2, који гласи: „Дирекција може, по претходно прибављеном мишљењу Државног правобранилаштва, накнадно дати сагласност у смислу члана 8а Закона о средствима на уговор о прибављању непокретности у државну својину, закључен до дана ступања на снагу овог закона, ако су за пуноважност тог уговора испуњени сви прописани услови, осим постојања сагласности Дирекције и ако су обавезе по таквом уговору у потпуности извршене.” У досадашњем ставу 2, који постаје став 3, после речи: „накнадне сагласности Владе” додају се запета и речи: „односно Дирекције”. Досадашњи став 3. постаје став 4. Члан 18. Од дана ступања на снагу овог закона не може се спровести започето принудно извршење на предметима који по овом закону не могу бити предмет принудног извршења. Члан 19. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
5
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Уставни основ за доношење овог закона садржан је у члану 97. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије, којим је прописано да Република Србија уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине. II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Законом о јавној својини уређује се право јавне својине и одрeђена друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Разлози за доношење Предлога закона о изменама и допунама Закона о јавној својини садржани су у потреби да се отклоне недостаци који су уочени у досадашњој примени Закона о јавној својини, прецизирањем појединих одредаба и побољшањем постојећих законских решења као и потреби да се уреди питање располагања и коришћења одређених имовинска права у својини носиоца права јавне својине. III. ОБЈАШЊЕЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА Чланом 1. Предлогом закона мења се члан 8. Закона о јавној својини из разлога што је поред грађевинског, пољопривредног, шума и шумског земљишта и правни режим водног земљишта уређен посебним законом, односно Законом о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12 и 101/16). Чланом 2. Предлога закона врши се изменама члана 13. Закона у смислу да се прецизира шта обухватају друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, како се прибављају, користе и како се њима располаже. Приликом уређивања начина прибављања, коришћења и располагања другим имовинским правима упућено је на примену појединачних посебних закона који регулишу различита друга имовинска права, као и на одредбе Закона о јавној својини које се односе на прибављање, коришћење и располагање непокретним стварима, односно средствима у јавној својини. Примена одредби Закона о јавној својини које се односе на прибављање, коришћење и располагање непокретним стварима предлаже се из разлога што друга имовинска права могу имати већи значај и вредност за Републику Србију, аутономну покрајину и јединице локалне самоуправе, те је неопходно применити исте стандарде прибављања, коришћења и располагања који су прописани за непокретне ствари у јавној својини. Следствено томе и поступак давања у закуп и коришћење непокретних ствари у јавној својини би требало сходно да се примењује и на поступак уступања искоришћавања других имовинских права, према садржини предвиђеној општим прописима који уређују друга имовинска права. Истовремено, потребно је да Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе прибављање, коришћење и располагање других имовинских права врши у складу са садржином различитих других имовинских права утврђеном појединачним законима који уређују област различитих других имовинских права чиме се Републици Србији, аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе омогућава да друга
6 имовинска права прибавља, користи и располаже према садржини и поступку прописаном посебним законима који важи и за друге носиоце тих права. Чланом 3. Предлога закона допуњен је члан 16. Закона тако што предмет принудног извршења не могу бити удели, односно акције које јавна предузећа и привредна друштва чији је власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе поседују у привредним друштвима, осим уколико постоји сагласност Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе за успостављање залоге на наведеним уделима, односно акцијама. Поред тога, уводи са забрана принудног извршења и за покретне и непокретне ствари које користе здравствене установе из Плана мреже здравствених установа. Чланом 4. Предлога закона прописује се да ће се уредбом Владе ближе уредити поступак, услови и начин располагања, управљања, начин чувања и преузимања непокретних и покретних ствари, као и других имовинских права, које су у јавнoj својини по основама из става 1. овог члана. Чланом 5. Предлога закона врши се допуна члана 26. Закона тако што се прецизира шта обухвата располагање другим имовинским правима Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и то сходно истоветном прецизирању утврђеном за ствари у јавној својини. Истовремено, имајући у виду различитост и веома широк спектар права обухваћених појединачним другим имовинским правима која су прописана одговарајућим законима који уређују област различитих других имовинских права, предложеном изменом утврђује се да Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе располаже другим имовинским правима у складу са начином, овлашћењима и могућностима прописаним појединачним законима који уређују област различитих других имовинских права. Чланом 6. Предлога закона врши се допуна члана 27. Закона у смислу да аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе могу својом одлуком ближе уредити начин, услове и поступак прибављања, располагања и управљања стварима које су у јавној својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно на којима имају посебна својинска овлашћења, као и начин, услове и поступак прибављања, располагања и управљања другим имовинским правима у вези са којима имају одговарајућа права, у складу са законом и подзаконским актима. Чланом 7. Предлога закона измењен је члан 35. Закона, те се даје овлашћење Влади да у складу са Законом о јавној својини ближе регулише услове прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права непосредном погодбом, сходно истоветном овлашћењу Владе прописаном за покретне ствари постојећим одредбама Закона о јавној својини. Чланом 8. Предлога закона прецизира се у члану 37. Закона да Државно правобранилаштво, поред мишљења на уговоре о прибављању и отуђењу непокретности у јавној својини, даје мишљења и на уговоре о размени и преносу права јавне својине са једног на другог носиоца права јавне својине, док се у ст. 2. и 3. овог члана, врши усклађивање са Законом о државном правобранилаштву. Чланом 9. Предлога закона врши се измена члана 38. Закона тако што се предвиђа да у случају побијања уговора Државно правобранилаштво може да поднесе тужбу ако је уговор закључен супротно прописима, као и случају ако уговорена накнада одступа од прописане накнаде или од накнаде која се могла остварити у време закључења уговора.
7 Чланом 10. Предлога закона предлаже се измена члана 45. ст. 1. и 2. Закона тако што се предложеном изменом даје могућност да јавна предузећа и друштва капитала чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе постану једини искључиви носиоци других имовинских права која чине део или укупан капитал тих правних лица, под условом да су та правна лица претходно имала односна друга имовинска права у неограниченом обиму коришћења. Наведена одредба је у складу са истоветном могућношћу стицања права својине на непокретним стварима од стране јавних предузећа и друштва капитала чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Чланом 11. Предлога закона допуњује се члан 62. став 1. Закона тако што се предметима историјскодокументарне, културне и уметничке вредности сматрају и друга имовинска права која су у јавној својини. Чланом 12. Предлога закона допуњује се члан 64. Закона на тај начин што се прописује да Дирекцији води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини и то путем јавне и електронске базе података осим за непокретности за посебне намене. Акционим планом за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период 2013-2018. године („Службени гласник РС”, број 79/13), у оквиру вођења јединствене евиденције непокретности у јавној својини предвиђена је мера, односно активност коју треба да спроведе Републичка дирекција за имовину Републике Србије, а то је: успостављена потпуна евиденција о имовини у јавној својини и њеним корисницима кроз израду и редовно ажурирање потпуне евиденције о имовини у јавној својини и њеним корисницима и њено објављивање. Како поменута стратегија и акциони план упућују на јавност вођења јединствене евиденције непокретности у јавној својини, иста треба да буде предвиђена и законом у циљу спровођења овог документа. Стратегија реформе јавне управе у Републици Србије („Службени гласник РС”, бр. 9/14 и 42/14) упућује на вођење јединствене евиденције непокретности у јавној својини као електронске базе података, па иста треба да буде предвиђена и законом у циљу спровођења овог документа. Чланом 13. Предлога закона прописан је нови члан 77а којим се обавезује надлежни орган за упис права на непокретности да по службеној дужности, по сили закона, изврши упис права јавне својине јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. став 5. алинеја 3. Закона. Чланом 14. Предлога закона мења се члан 78. став 4. Закона, с обзиром да је рок за подношење захтева за враћање одузете имовине Агенцији за реституцију истекао дана 3. марта 2014 године. Због свега изнетог беспредметно је тражење потврде од Дирекције о томе да за непокретност која ће се уписати као јавна својина, није поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине, већ ту потврду у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу треба да изда наведена Агенција. Чланом 15. Предлога закона у члану 81. Закона уводи се нов прекршај – пропуштање вођења евиденције о стању, вредности и кретању средстава у јавној својини које се налазе на коришћењу код корисника средстава у јавној својини и у прописаном року недостављање података из тих евиденција од стране истих, Дирекцији која води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини, дефинишу се субјекти одговорности и прописују прекршајне санкције у виду новчане казне у распону и границама предвиђеним Законом о прекршајима („Службени гласник РС”, бр. 65/13, 13/16 и 98/16 – УС).
8 Дугогодишње искуство Дирекције у вођењу јединствене евиденције средстава у државној својини упућује на констатацију да већи број корисника, односно носилаца права коришћења непокретности у државној својини није своје пословање у области вођења посебних евиденција непокретности у државној својини које користе, ускладио са законом и другим прописима, а што је за последицу имало непотпуну и неажурну јединствену евиденцију непокретности у државној својини кроз дуги низ година и самим тим неквалитетно извештавање о стању непокретности у државној својини. У том смислу, указала се потреба увођења новог прекршаја у области евиденције средстава у јавној својини, а из разлога бројних позитивних ефеката који се очекују:
субјекти надзора (корисници) биће подложнији контроли, а самим тим и ефикасније санкционисани; постиже се већи ниво усклађености пословања и поступања надзираних субјеката са законом и другим прописима у области израде и вођења евиденције непокретности у јавној својини; омогућава се боља заштита права и интереса Републике Србије у области стања, вредности и кретања непокретности у јавној својини; стварање услова за остваривање сврхе и циља закона и стратегијских докумената – успостављање потпуне евиденције непокретности у јавној својини и њеним корисницима кроз израду и њено редовно одржавање; подизање нивоа квалитета годишњег извештавања Дирекције о стању непокретности у јавној својини за потребе Владе (унапређење пословног окружења и инвестиционе климе), као и подршка пословању корисника у складу са прописима у овој области. Чланом 16. Предлога закона врши се измена члана 82а Закона тако што се продужава рок за подношење накнадног захтева за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно права својине јавног предузећа и друштва капитала до 31. децембра 2020. године. Наиме, и поред тога што је наведени рок неколико пута продужаван, аутономна покрајина, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, друштва капитала и њихова зависна друштва, из објективних и субјективних разлога, нису спровеле поступак уписа права својине на непокретностима које користе, те је неопходно продужење овог рока да би се омогућило овим субјектима да поднесу накнадни захтев до 31. децембра 2020. године. Чланом 17. Предлога закона врши се допуна члана 85. Закона тако што се прописује могућност да Дирекција може, по претходно прибављеном мишљењу Државног правобранилаштва, накнадно дати сагласност у смислу члана 8а Закона о средствима на уговор о прибављању непокретности у државну својину, закључен до дана ступања на снагу овог закона, ако су за пуноважност тог уговора испуњени сви прописани услови, осим постојања сагласности Дирекције и ако су обавезе по таквом уговору у потпуности извршене. Чланом 18. Предлога закона прописано је да се од дана ступања на снагу овог закона не може се спровести започето принудно извршење на предметима који по овом закону не могу бити предмет принудног извршења. Чланом 19. Предлога закона прописано је да овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
9 IV. СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА За спровођење овог закона није потребно обезбедити средства. V. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ Доношење овог закона по хитном поступку предлаже се у складу са чланом 167. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС”, број 20/12-пречишћен текст), с обзиром на то да рок за подношење захтева за упис права на непокретностима у јавну евиденцију истиче 31. децембра 2017. године. VI. РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ СЕ ПРЕДЛАЖЕ ДА ЗАКОН СТУПИ НА СНАГУ ПРЕ ОСМОГ ДАНА ОД ДАНА ОБЈАВЉИВАЊА У „СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ” Потребно је да наведени закон ступи на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” како би се омогућило аутономној покрајини, јединицама локалне самоуправе, јавним предузећима, друштвима капитала и њиховим зависним друштвима да могу да поднесу захтеве за упис права својине на непокретностима, с обзиром да накнадни рок за подношење захтева истиче 31. децембра 2017. године, што представља нарочито оправдан разлог за раније ступање закона на снагу. VII. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРОПИСА 1. Одређење проблема који закон треба да реши Разлози за доношење Предлога закона о изменама и допунама Закона о јавној својини садржани су у потреби да се отклоне недостаци који су уочени у досадашњој примени Закона о јавној својини, прецизирањем појединих одредаба и побољшањем постојећих законских решења као и потреби да се уреди питање располагања и коришћења одређених имовинска права у својини носиоца права јавне својине. 2. Циљеви који се постижу доношењем закона Овим законом прецизира се шта обухватају друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, како се прибављају, користе и како се њима располаже. Циљ закона је да се омогући носиоцима права јавне својине прибављање, коришћење и располагање другим имовинским правима у складу са садржином различитих других имовинских права утврђеним појединачним законима који уређују област различитих других имовинских права, чиме се Републици Србији, аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе омогућава да друга имовинска права прибавља, користи и располаже према садржини и поступку прописаном посебним законима који важи и за друге носиоце тих права. 3. На кога ће и како ће утицати предложена решења Предложеним законом се не стварају нове обавезе за аутономну покрајину, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа и друштва капитала као и за друге субјекте. Поред тога, примена одредaба овог закона нема утицаја на буџет Републике Србије.
10 4. Трошкови које ће примена закона изазвати код грађана и привреде, посебно малих и средњих предузећа Примена овог закона неће створити додатне трошкове грађанима и привреди. 5. Да ли су заинтересоване стране имале прилику да изнесу своје ставове У поступку припреме Нацрта закона добијена су мишљења надлежних министарстава и других државних органа. Њихови ставови су имплементирани у текст предложених измена.
11 VIII. ПРЕГЛЕД ОДРЕДАБА ЗАКОНА КОЈЕ СЕ МЕЊАЈУ И ДОПУЊУЈУ Члан 8. Правни режим грађевинског земљишта, пољопривредног земљишта, ВОДНОГ ЗЕМЉИШТА, шума и шумског земљишта у јавној својини уређујe се посебним законом. Члан 13. Под другим стварима у јавној својини из члана 3. овог закона подразумевају се ствари које не спадају у природна богатства, добра од општег интереса, мреже или ствари које користе органи и организације из члана 12. овог закона (грађевинско земљиште у јавној својини, друге непокретности и покретне ствари у јавној својини). Друга имовинска права, у смислу овог закона, јесу: право на патент, право на лиценцу, модел, узорак и жиг, право коришћења техничке документације и друга имовинска права утврђена законом ЧИЈИ ЈЕ НОСИЛАЦ ПРАВА РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ. Друга имовинска права прибављају се, користе и њима располаже у складу са законом, АКО НЕШТО ДРУГО НИЈЕ ОДРЕЂЕНО ОВИМ ИЛИ ДРУГИМ ЗАКОНОМ. ОДРЕДБЕ ОВОГ ЗАКОНА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПРИБАВЉАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ НЕПОКРЕТНИМ СТВАРИМА, ОДНОСНО СРЕДСТВИМА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ, СХОДНО СЕ ПРИМЕЊУЈУ И НА ПРИБАВЉАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ДРУГИМ ИМОВИНСКИМ ПРАВИМА АКО ОВИМ ЗАКОНОМ НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО И УКОЛИКО ЈЕ ТО У СКЛАДУ СА ОПШТИМ ПРОПИСИМА КОЈИ УРЕЂУЈУ ПРИБАВЉАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ДРУГИМ ИМОВИНСКИМ ПРАВИМА. ОДРЕДБЕ ОВОГ ЗАКОНА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПОСТУПАК ДАВАЊА У ЗАКУП И КОРИШЋЕЊЕ НЕПОКРЕТНИХ СТВАРИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ СХОДНО СЕ ПРИМЕЊУЈУ И НА ПОСТУПАК УСТУПАЊА ИСКОРИШЋАВАЊА ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА, ПРЕМА САДРЖИНИ ПРЕДВИЂЕНОЈ ОПШТИМ ПРОПИСИМА КОЈИ УРЕЂУЈУ ДРУГА ИМОВИНСКА ПРАВА. Члан 16. Природна богатства, добра у општој употреби, мреже у јавној својини, водно земљиште и водни објекти у јавној својини, заштићена природна добра у јавној својини и културна добра у јавној својини, не могу бити предмет принудног извршења. На непокретностима у јавној својини које, у целини или делимично, користе органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за остваривање њихових права и дужности не може се спровести принудно извршење. Предмет принудног извршења не могу бити објекти, оружје и опрема намењени одбрани и државној и јавној безбедности. ПРЕДМЕТ ПРИНУДНОГ ИЗВРШЕЊА НЕ МОГУ БИТИ НИ УДЕЛИ, ОДНОСНО АКЦИЈЕ КОЈЕ ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА И ПРИВРЕДНА ДРУШТВА ЧИЈИ ЈЕ ВЛАСНИК РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ИЛИ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ИМАЈУ У ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА, ОСИМ УКОЛИКО ПОСТОЈИ САГЛАСНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ИЛИ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА УСПОСТАВЉАЊЕ ЗАЛОГЕ НА ТИМ УДЕЛИМА, ОДНОСНО АКЦИЈАМА.
12 ПРЕДМЕТ ПРИНУДНОГ ИЗВРШЕЊА НЕ МОГУ БИТИ НИ ПОКРЕТНЕ И НЕПОКРЕТНЕ СТВАРИ КОЈЕ КОРИСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ИЗ ПЛАНА МРЕЖЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА. Добра из става 1. овог члана не могу се отуђити из јавне својине. Члан 23. О давању на коришћење непокретности одузете у складу са чланом 22. ст. 7. и 9. овог закона, као и непокретности коју Република Србија стекне наслеђем, поклоном или једностраном изјавом воље, или на други законом одређен начин, одлучује Влада, ако законом није друкчије одређено. О давању на коришћење непокретности одузете у складу са чланом 22. став 10. овог закона, као и непокретности коју аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе стекне наслеђем поклоном или једностраном изјавом воље, или на други законом одређен начин, одлучује надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. ПОСТУПАК, УСЛОВИ И НАЧИН РАСПОЛАГАЊА, УПРАВЉАЊА, НАЧИН ЧУВАЊА И ПРЕУЗИМАЊА НЕПОКРЕТНИХ И ПОКРЕТНИХ СТВАРИ, КАО И ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА, КОЈА СУ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ПО ОСНОВАМА ИЗ СТАВА 1. ОВОГ ЧЛАНА, БЛИЖЕ СЕ УРЕЂУЈУ УРЕДБОМ ВЛАДЕ. Члан 26. Располагањем стварима у јавној својини, у смислу овог закона, сматра се: 1) давање ствари на коришћење; 2) давање ствари у закуп; 3) пренос права јавне својине на другог носиоца јавне својине (са накнадом или без накнаде) укључујући и размену; 4) отуђење ствари; 5) заснивање хипотеке на непокретностима; 6) улагање у капитал; 7) залагање покретне ствари. Ствари у јавној својини могу се, у смислу става 1. овог члана, дати на коришћење (са накнадом или без накнаде), или у закуп другом носиоцу јавне својине. РАСПОЛАГАЊЕМ ДРУГИМ ИМОВИНСКИМ ПРАВИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, У СМИСЛУ ОВОГ ЗАКОНА, СМАТРА СЕ УСТУПАЊЕ ПРАВА ИСКОРИШЋАВАЊА ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА ПРЕМА САДРЖИНИ ОДРЕЂЕНОЈ ОПШТИМ ПРОПИСИМА КОЈИ РЕГУЛИШУ ОДГОВАРАЈУЋА ДРУГА ИМОВИНСКА ПРАВА. Члан 27. О прибављању ствари и располагању стварима у својини Републике Србије, под условима прописаним законом, одлучује Влада, ако законом није другачије одређено. О прибављању и располагању непокретностима у својини Републике Србије за потребе државних органа и организација, о преносу права јавне својине на непокретности у својини Републике Србије на другог носиоца права јавне својине, као и о прибављању и отуђењу превозних средстава и опреме веће вредности за потребе поменутих органа и организација одлучује Влада, а о осталим видовима прибављања и располагања покретним стварима одлучује функционер који руководи органом, ако нешто друго није предвиђено овим законом. О прибављању и отуђењу покретних ствари за посебне намене, укључујући и превозна средства и опрему веће вредности које користи министарство надлежно за послове одбране и Војска Србије и које за потребе
13 послова безбедности користе министарство надлежно за унутрашње послове и службе безбедности, одлучује руководилац тог органа, односно служби. О отуђењу непокретности у својини Републике Србије на којима постоји право коришћења из члана 18. овог закона, као и о заснивању хипотеке на тим непокретностима одлучује Влада. О прибављању непокретности у својину Републике Србије за потребе носиоца права коришћења из члана 18. овог закона чији је оснивач Република Србија, одлучује надлежни орган тог носиоца права коришћења, уз претходну сагласност Дирекције. О давању у закуп непокретности из става 4. овог члана, укључујући и отказ уговора, одлучује надлежни орган носиоца права коришћења на непокретности, сагласно члану 22. овог закона. Изузетно, о располагању стварима које користи Народна банка Србије одлучује орган утврђен законом којим се уређује положај и надлежности Народне банке Србије, с тим што о отуђењу непокретности и о заснивању хипотеке на тим непокретностима одлучује Влада. Шта се сматра опремом веће вредности у смислу става 2. овог члана уређује се уредбом Владе. О прибављању ствари и располагању стварима у својини аутономне покрајине, под условима прописаним законом, одлучује орган аутономне покрајине одређен у складу са статутом аутономне покрајине. О прибављању ствари и располагању стварима у својини јединице локалне самоуправе под условима прописаним законом, одлучује орган јединице локалне самоуправе одређен у складу са законом и статутом јединице локалне самоуправе. АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА, ОДНОСНО ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, МОЖЕ ОДЛУКОМ БЛИЖЕ УРЕДИТИ НАЧИН, УСЛОВЕ И ПОСТУПАК ПРИБАВЉАЊА, РАСПОЛАГАЊА И УПРАВЉАЊА СТВАРИМА КОЈЕ СУ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ, ОДНОСНО ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, ОДНОСНО НА КОЈИМА ИМА ПОСЕБНА СВОЈИНСКА ОВЛАШЋЕЊА, КАО И НАЧИН, УСЛОВЕ И ПОСТУПАК ПРИБАВЉАЊА, РАСПОЛАГАЊА И УПРАВЉАЊА ДРУГИМ ИМОВИНСКИМ ПРАВИМА У ВЕЗИ СА КОЈИМА ИМА ОДГОВАРАЈУЋА ПРАВА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ И ПОДЗАКОНСКИМ АКТИМА. Ништав је акт о прибављању и располагању стварима у јавној својини који је донео ненадлежни орган, као и уговор закључен на основу таквог акта. У погледу утврђивања надлежности за одлучивање о отуђењу непокретности из јавне својине, отуђењем се сматра и одлучивање о расходовању и рушењу објекта, осим у случају кад рушење наложи надлежни орган због тога што објекат склон паду угрожава безбедност, односно кад надлежни орган наложи рушење објекта изграђеног супротно прописима о планирању и изградњи. Члан 35. Услови прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давање у закуп ствари у јавној својини, као и поступци јавног надметања, односно прикупљања писмених понуда, ближе се уређују уредбом Владе. УСЛОВИ ПРИБАВЉАЊА И ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ НЕПОСРЕДНОМ ПОГОДБОМ И ДАВАЊЕ У ЗАКУП СТВАРИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ, ОДНОСНО ПРИБАВЉАЊА И УСТУПАЊА ИСКОРИШЋАВАЊА ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА ПРЕМА САДРЖИНИ ОДРЕЂЕНОЈ ОПШТИМ ПРОПИСИМА КОЈИ РЕГУЛИШУ ПОЈЕДИНА ДРУГА ИМОВИНСКА ПРАВА, КАО И ПОСТУПЦИ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА, ОДНОСНО ПРИКУПЉАЊА ПИСМЕНИХ ПОНУДА, БЛИЖЕ СЕ УРЕЂУЈУ УРЕДБОМ ВЛАДЕ.
14 Прибављање мишљења и достављање уговора Републичком јавном правобранилаштву ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ Члан 37. Уговори о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије закључују се по претходно прибављеном мишљењу Републичког јавног правобранилаштва. УГОВОРИ О ПРИБАВЉАЊУ, ОТУЂЕЊУ И РАЗМЕНИ НЕПОКРЕТНОСТИ У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, КАО И УГОВОРИ О ПРЕНОСУ ПРАВА ЈАВНЕ СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА СА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ДРУГЕ НОСИОЦЕ ПРАВА ЈАВНЕ СВОЈИНЕ, ЗАКЉУЧУЈЕ СЕ ПО ПРЕТХОДНО ПРИБАВЉЕНОМ МИШЉЕЊУ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА. Републичко јавно правобранилаштво ДРЖАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО дужно је да мишљење из става 1. овог члана да у року од 30 дана од дана пријема захтева. Дирекција је дужна да примерак закљученог уговора из става 1. овог члана достави Републичком јавном правобранилаштву ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ у року од 15 дана од дана закључења уговора. Члан 38. Републичко јавно правобранилаштво ДРЖАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО дужно је да поднесе тужбу за поништење уговора из члана 37. став 1. овог закона који је закључен супротно прописима, односно КАО И У СЛУЧАЈУ ако уговорена накнада одступа од прописане накнаде или од накнаде која се могла остварити у време закључења уговора. Тужба за побијање уговора из става 1. овог члана подноси се у законом утврђеном року, а ако тај рок није утврђен законом - у року од једне године од дана закључења уговора. Члан 45. Јавно предузеће и друштво капитала чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, које на дан ступања на снагу овог закона има право коришћења на непокретностима у државној својини, које чини део или укупан капитал тих правних лица стиче право својине на тим непокретностима сагласно одредбама чл. 42, 43. и 72. овог закона. ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ И ДРУШТВО КАПИТАЛА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ, ОДНОСНО ЧЛАН РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ИЛИ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, КОЈЕ НА ДАН СТУПАЊА НА СНАГУ ОВОГ ЗАКОНА ИМА ПРАВО КОРИШЋЕЊА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ, ОДНОСНО НЕОГРАНИЧЕНО ПРАВО ИСКОРИШЋАВАЊА ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА, А КОЈЕ ЧИНИ ДЕО ИЛИ УКУПАН КАПИТАЛ ТИХ ПРАВНИХ ЛИЦА, СТИЧЕ ПРАВО СВОЈИНЕ НА ТИМ НЕПОКРЕТНОСТИМА, ОДНОСНО ПОСТАЈЕ ЈЕДИНИ ИСКЉУЧИВИ НОСИЛАЦ ТИХ ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА У ОДНОСУ ПРЕМА РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ ИЛИ ЈЕДИНИЦИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, САГЛАСНО ОДРЕДБАМА ЧЛ. 42, 43. И 72. ОВОГ ЗАКОНА. Одредба става 1. овог члана сходно се примењује и на непокретности на којој је право коришћења сагласно закону пренето на зависна друштва капитала правних лица из става 1. овог члана, КАО И НА ДРУГА ИМОВИНСКА ПРАВА КОЈА СУ БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА ПРЕНЕТА НА ТА ЗАВИСНА ДРУШТВА. Ради спровођења одредаба ст. 1. и 2. овог члана извршиће се, по потреби, одговарајуће промене оснивачког акта, односно статута, везане за
15 измене у капиталу и улозима, промене у пословној евиденцији и упис у регистар привредних субјеката. Одредбе овог члана не примењују се на тзв. комерцијалне непокретности које је Република Србија, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе поверила јавном предузећу, односно друштву капитала у смислу члана 20. ст. 2 - 4. овог закона. Члан 62. Предмети историјскодокументарне, културне и уметничке вредности, у смислу овог закона, јесу писани и други историјски документи, скулптуре, слике, предмети од племенитих метала, таписерије и други предмети ликовне и примењене уметности, као и други предмети и дела, ОДНОСНО ДРУГА ИМОВИНСКА ПРАВА, од историјско-документарног, културног и уметничког значаја у јавној својини. Предмети из става 1. овог члана могу се, на захтев музеја и других културних институција, дати на коришћење ради излагања. О давању предмета из става 2. овог члана закључује се уговор у писменом облику, којим се посебно уређују питања осигурања, превоза, чувања, заштите и враћања тих предмета. Влада ближе уређује начин коришћења, управљања, чувања и заштите предмета историјско-документарне, културне и уметничке вредности у јавној својини. Члан 64. Органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе воде евиденцију о стању и кретању средстава у јавној својини које користе, у складу са законом. Органи из става 1. овог члана воде посебну евиденцију непокретности у јавној својини које користе. Органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе дужни су да податке из евиденције непокретности из става 2. овог члана достављају Дирекцији, која води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини. Влада уредбом прописује садржину и начин вођења евиденције непокретности из става 2. овог члана, као и рокове достављања података и начин вођења јединствене евиденције из става 3. овог члана. Органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе дужни су да воде евиденцију непокретности у својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе које користе, у складу са уредбом из става 4. овог члана. Јавно предузеће, друштво капитала, зависно друштво капитала, установа или друго правно лице чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе води евиденцију непокретности у јавној својини које користи. Податке из евиденције непокретности из става 6. овог члана, јавно предузеће, друштво капитала, зависно друштво капитала, установа јавна агенција и друго правно лице чији је оснивач Република Србија, достављају Дирекцији, која води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини. Податке из евиденције непокретности из става 6. овог члана, јавно предузеће, друштво капитала, зависно друштво капитала, установа или друго правно лице чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе достављају надлежном органу оснивача, који те податке доставља Дирекцији, која води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини. Надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе води јединствену евиденцију непокретности у својини аутономне
16 покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у складу са уредбом из става 4. овог члана. ЈЕДИНСТВЕНУ ЕВИДЕНЦИЈУ НЕПОКРЕТНОСТИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ИЗ СТАВА 3. ОВОГ ЧЛАНА, ДИРЕКЦИЈА ВОДИ КАО ЈАВНУ И ЕЛЕКТРОНСКУ БАЗУ ПОДАТАКА, ОСИМ ЗА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ИЗ ЧЛАНА 59. ОВОГ ЗАКОНА. ЧЛАН 77А НАДЛЕЖНИ ОРГАН ЗА УПИС ПРАВА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА ДУЖАН ЈЕ ДА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ, ПО СИЛИ ЗАКОНА, ИЗВРШИ УПИС ПРАВА ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА ИЗ ЧЛАНА 72. СТАВ 5. АЛИНЕЈА 3. ОВОГ ЗАКОНА. Члан 78. По захтеву за упис надлежан орган доноси решење, које доставља подносиоцу захтева и Републичком јавном правобранилаштву ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ. Против решења из става 1. овог члана може се изјавити жалба у року од 30 дана од дана пријема решења. Упис права врши се на основу правоснажног решења из става 1. овог члана. Захтев за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. овог закона усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављена потврда Дирекције да за ту непокретност није поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине („Службени гласник РС”, број 45/05). ЗАХТЕВ ЗА УПИС ПРАВА ЈАВНЕ СВОЈИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА ИЗ ЧЛАНА 72. ОВОГ ЗАКОНА УСВОЈИЋЕ СЕ АКО ЈЕ УЗ ЗАХТЕВ ИЛИ НАКНАДНО ОРГАНУ НАДЛЕЖНОМ ЗА УПИС ДОСТАВЉЕНА ПОТВРДА АГЕНЦИЈЕ ЗА РЕСТИТУЦИЈУ ДА ЗА ТУ НЕПОКРЕТНОСТ НИЈЕ ПОДНЕТ ЗАХТЕВ ЗА ВРАЋАЊЕ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О ВРАЋАЊУ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ И ОБЕШТЕЋЕЊУ („СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РСˮ, БР. 72/11, 108/13, 142/14 И 88/15-УС). За непокретности које су пријављене и евидентиране у складу са Законом из става 4. овог члана, захтев за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. овог закона усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављено једно од следећа два решења: 1) решење којим се одбија захтев за враћање имовине и обештећење; 2) решење којим се утврђује право на обештећење. Изузетно од става 4. овог члана, ако су за то испуњени прописани услови, орган надлежан за упис дозволиће упис јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и кад није достављена једна од исправа из става 4. овог члана, под условом да се из поднетог захтева и достављене документације недовсмислено може утврдити да је враћање предметне непокретности у натуралном облику ранијем власнику, односно његовом законском наследнику искључено по закону којим се уређује враћање одузете имовине и обештећење. Члан 81. Казном затвора од 30 до 60 дана и новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе који донесе акт о отуђењу
17 непокретности супротно члану 80. став 2. овог закона, као и лице у органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе које на основу таквог акта потпише уговор о отуђењу непокретности. НОВЧАНОМ КАЗНОМ ОД 50.000 ДО 100.000 ДИНАРА КАЗНИЋЕ СЕ ЗА ПРЕКРШАЈ ОДГОВОРНО ЛИЦЕ У ОРГАНУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ АКО: 1) НЕ ВОДИ ЕВИДЕНЦИЈУ О СТАЊУ, ВРЕДНОСТИ И КРЕТАЊУ СРЕДСТАВА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ КОЈЕ КОРИСТЕ (ЧЛАН 64. СТ. 1, 2, 5. И 9.); 2) У ПРОПИСАНОМ РОКУ НЕ ДОСТАВИ ДИРЕКЦИЈИ ПОДАТКЕ ИЗ ЕВИДЕНЦИЈЕ КОЈУ ВОДЕ У ЦИЉУ ВОЂЕЊА ЈЕДИНСТВЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ НЕПОКРЕТНОСТИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ (ЧЛАН 64. СТ. 3. И 8.). НОВЧАНОМ КАЗНОМ ОД 50.000 ДО 200.000 ДИНАРА КАЗНИЋЕ СЕ ЗА ПРЕКРШАЈ ПРАВНО ЛИЦЕ, АКО: 1) НЕ ВОДИ ЕВИДЕНЦИЈУ О СТАЊУ, ВРЕДНОСТИ И КРЕТАЊУ СРЕДСТАВА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ КОЈЕ КОРИСТЕ (ЧЛАН 64. СТАВ 6.); 2) У ПРОПИСАНОМ РОКУ НЕ ДОСТАВИ ДИРЕКЦИЈИ ПОДАТКЕ ИЗ ЕВИДЕНЦИЈЕ КОЈУ ВОДЕ У ЦИЉУ ВОЂЕЊА ЈЕДИНСТВЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ НЕПОКРЕТНОСТИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ (ЧЛАН 64. СТАВ 7.). ЗА ПРЕКРШАЈ ИЗ СТАВА 3. ОВОГ ЧЛАНА КАЗНИЋЕ СЕ И ОДГОВОРНО ЛИЦЕ У ПРАВНОМ ЛИЦУ, НОВЧАНОМ КАЗНОМ ОД 50.000 ДО 100.000 ДИНАРА. Члан 82а Изузетно од члана 77. став 2. и члана 82. став 8. овог закона, упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно права својине јавног предузећа и друштва капитала, извршиће се и у случају кад се захтев за упис не поднесе у року из члана 77. став 1. и члана 82. став 3. овог закона, на основу накнадног захтева за упис права својине, ако су за то испуњени услови прописани овим законом. Накнадни захтев за упис права својине из става 1. овог члана може се поднети најкасније до 31. децембра 2017. године 31. ДЕЦЕМБРА 2020. ГОДИНЕ. Члан 85. Влада може накнадно дати сагласност у смислу чл. 8. и 8а Закона о средствима на уговор о прибављању непокретности у државну својину, односно о отуђењу непокретности из државне својине закључен до дана ступања на снагу овог закона, ако су за пуноважност тог уговора испуњени сви прописани услови, осим постојања сагласности Владе и ако су обавезе по таквом уговору у потпуности извршене. ДИРЕКЦИЈА МОЖЕ, ПО ПРЕТХОДНО ПРИБАВЉЕНОМ МИШЉЕЊУ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА, НАКНАДНО ДАТИ САГЛАСНОСТ У СМИСЛУ ЧЛАНА 8А ЗАКОНА О СРЕДСТВИМА НА УГОВОР О ПРИБАВЉАЊУ НЕПОКРЕТНОСТИ У ДРЖАВНУ СВОЈИНУ, ЗАКЉУЧЕН ДО ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ ОВОГ ЗАКОНА, АКО СУ ЗА ПУНОВАЖНОСТ ТОГ УГОВОРА ИСПУЊЕНИ СВИ ПРОПИСАНИ УСЛОВИ, ОСИМ ПОСТОЈАЊА САГЛАСНОСТИ ДИРЕКЦИЈЕ И АКО СУ ОБАВЕЗЕ ПО ТАКВОМ УГОВОРУ У ПОТПУНОСТИ ИЗВРШЕНЕ. Код прибављања непокретности сагласност се може дати и ако није спроведен поступак јавног надметања, односно прикупљања писмених понуда, а претходне и накнадне сагласности Владе, ОДНОСНО ДИРЕКЦИЈЕ за такво
18 прибављање непокретности дате до дана ступања на снагу овог закона остају на снази. Даном ступања на снагу овог закона врши се конвалидација свих уговора о набавци станова које је, након ступања на снагу Закона о средствима, до 7. новембра 2001. године, као уговорна страна, у име Републике Србије, закључило Министарство унутрашњих послова. ЧЛАН 18. ОД ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ ОВОГ ЗАКОНА НЕ МОЖЕ СЕ СПРОВЕСТИ ЗАПОЧЕТО ПРИНУДНО ИЗВРШЕЊЕ НА ПРЕДМЕТИМА КОЈИ ПО ОВОМ ЗАКОНУ НЕ МОГУ БИТИ ПРЕДМЕТ ПРИНУДНОГ ИЗВРШЕЊА. ЧЛАН 19. ОВАЈ ЗАКОН СТУПА НА СНАГУ НАРЕДНОГ ДАНА ОД ДАНА ОБЈАВЉИВАЊА У „СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”.
19
ИЗЈАВА О УСКЛАЂЕНОСТИ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ИЗМЕНAMA И ДОПУНAMA ЗАКОНА О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ СА ПРОПИСИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1. Овлашћени предлагач прописа - Влада Обрађивач – Министарство финансија 2. Назив прописа Предлог закон о изменaма и допунама Закона о јавној својини Draft Law on Amendments and Supplements to the Law on Public Property 3. Усклађеност прописа са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије са друге стране („Службени гласник РС”, број 83/08) (у даљем тексту: Споразум) а) Одредба Споразума која се односе на нормативну садржину прописа Не постоје релевантне одредбе Споразума б) Прелазни рок за усклађивање законодавства према одредбама Споразума в) Оцена испуњености обавезе које произлазе из наведене одредбе Споразума г) Разлози за делимично испуњавање, односно неиспуњавање обавеза које произлазе из наведене одредбе Споразума д) Веза са Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније 4. Усклађеност прописа са прописима Европске уније а) Навођење одредби примарних извора права ЕУ и оцене усклађеност са њима б) Навођење секундарних извора права ЕУ и оцене усклађеност са њима в) Навођење осталих извора права ЕУ и усклађеност са њима г) Разлози за делимичну усклађеност, односно неусклађеност д) Рок у којем је предвиђено постизање потпуне усклађености прописа са прописима Европске уније 5. Уколико не постоје одговарајуће надлежности Европске уније у материји коју регулише пропис, и/или не постоје одговарајући секундарни извори права ЕУ са којима је потребно обезбедити усклађеност, треба образложити ту чињеницу. У овом случају није потребно попуњавати Табелу усклађености прописа.
20 Не постоје прописи Европске уније са којима је потребно обезбедити усклађеност 6. Да ли су претходно наведени извори права ЕУ преведени на српски језик? НЕ 7. Да ли је пропис преведен на неки службени језик ЕУ? НЕ 8. Сарадња са Европском унијом и учешће консултаната у изради прописа и њихово мишљење о усклађености НЕ